Све у свему, нису могли да забране марихуану као лек због 10. Амандмана, који то право оставља појединачним државама и порез је остао једино средство да се марихуана озакони.
Рат је протекао са повећаним потребама за конопљом и засејаних 400000 јутара.
Одмах после рата, њујоршки градоначелник Фиорело Лагвардија (Fiorello La Guardia) основао је комисију којом је побијао раније извештаје о зависности, лудилу и претераној сексуалности. Федерални биро (FBN) на чијем је челу био Анслингер, син радника пореклом из Берна (Швајцарска), вршио је агресивну кампању. И тај радник оженио је Марту Кинд Денистон (Martha Kind Denniston), и гле чуда, њен ујак Ендру Мелн (Andrew W. Mellon) секретар трезора, индустријалц, банкар, бизнисмен и један од најбогатијих људи у Америци, поставља га на чело FBN и даје му буџет од $100,000 да врши хајку на конопљу уз помоћ медијског могула Вилијама Рендолфа Хрста (William Randolph Hearst), краља таблоида, који је производио папир од дрвене грађе, таманио шуме и бесомучно тровао народ
пропагандом, злочиначки у будућности укинувши могућност лечења благотворним уљем од конопље.
