Најбоља кафана у Београду 1740. године, била је турска кафана „Црни орао“, на углу Душанове и Капетан Мишине улице. Пространа, али с веома ниском таваницом, те се једва у њој могло стајати. У њој чак није било ни столица, ни столова, нити огледала. Ишарана арабескама и апстракним геометријским ликовима, у црвеним, зеленим, модрим и наранџастим…… Настави са читањем GROOVE IS IN DA HEART Боемска душа Београда
Категорија: сви текстови
Зашто немам „ник“, или зашто је „једино добро смрт“?
Размишљам o идолима младих и старих, минулим, савременим, надолазећим… Размишљам због „никова“ на Фејсу, премда сам и пре размишљала о псеудонимима, њиховој прагматичкој страни, додуше… Лижем Стопала, Роб Послушни, Јагодица Бобица, Невеселин Мргудовић, Празнина Потпуна, Свети Дискурс, Нанослав Београдановић, Зимски Буда, Зоран Радмиловић, Купиница Брусница, Дражаву Сам Продао, Јована Машина, Вунена Чарапа, ШехерсДада, Грешка Неочекивана,…… Настави са читањем Зашто немам „ник“, или зашто је „једино добро смрт“?
Сви смо ми Вебер
Толико ме нервирају блазирани и фриволни Срби којих је 99, 666%, ма у ствари ад инфинитум, да пре него што се вратим Перуну, можда скокнем мало до ислама. Потпуно разумем све балканске конвертите. Потпуно разумем и несагледиву мржњу према сопственом семену и племену, која је у одређеним нахијама врло скоријег датума. Једва чекамo! Ових 99,666%…… Настави са читањем Сви смо ми Вебер
Живко Николић Сила хтонска и божанска истовремено
Упитаћете се зашто да о Живку Николићу из Озринића пише неко коме је отац (такође значајан редитељ из предратног Београда) забрањивао да гледа његове филмове? Е, па, баш зато! Први прави сусрет са сазнањем о величини Николићевој био је преко његовог сина, који ми је сопственим талентом доказао да се ради о делу вредном пажње.…… Настави са читањем Живко Николић Сила хтонска и божанска истовремено
Винча, Трепча и наравно мајка Тереза
Пошто се у балканском вилајету одавно не зна ко коси, воду носи, пије и плаћа, створила се једна потпуно шизофрена (не)свест о значају археолошког блага с ових простора, као и о суштинском значају повесног памћења за изградњу било какве будућности. Наиме, скорашњи ратови и сталне националне размирице, управо свој узрок имају у овој (не)свести. Велике империје…… Настави са читањем Винча, Трепча и наравно мајка Тереза
